“Strpljenje gube građani, EU, Rusija, SAD, možda i Kina. Vučić nema dovoljno prstiju da zatvori gde curi kad mu u jednim medijima izađe za kuma, u drugom za jedno preduzeće, u trećem za drugo, a on je napravio takav sistem da je sistem – samo on. On sam ne može da se pojavi na svim televizijama, u svim institucijama kada su se otvorila mnoga pitanja. Tu je njegov problem”, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović.
Govoreći o spotovima u kojim se targetiraju glumci, profesor podseća da je i ubistvu Đinđića i Olivera Ivanovića prethodila medijska satanizacija.
„Kada pogledamo zahteve protesta, najveći deo njih se odnosi na medije. Ne samo da se ne ispunjavaju zahtevi, već sledi ova serija spotova, pre svega atak na glumce. To upravo pokazuje da mi opet prolazimo kroz isti film. I ponovo se postavlja pitanje – ko kontroliše kontrolora? Iz kojih se centara to kreira? Misle li ti ljudi da sutra oni mogu biti predmet istih stvari?“, pitao je.
Društvo je podeljeno na dve medijske slike – onu koju prenose dve televizije na kablu, i onu dominantnu koju širi pet televizija sa nacionalnom frekvencijom, kao i tabloidi, kaže.
„Postavlja se pitanje da li ovi koji emituju te spotove strahuju za svoju egzistenciju, pa im je to poslednja linija odbrane ili je to instrument i poluga moći vlasti, koja shvata da ako tu polugu izgubi, smanjiće joj se poverenje i šanse da vlada večno“, rekao je on.
Vlast neće odustati od kontrole medija, ali to zavisi od toga koliko će građani biti dosledni ili da li će doći do zahteva spolja, mišljenja je.
„Ovde se stvarnost kreira. Imamo naduvane rejtinge, tabloidnu javnost ružičastih televizija, političke glumce i folirante i politiku bez sadržaja. Umesto da mediji kontrolišu vlast, vlast koristi medije da kreira svest. To nije novo, sećate se grafita sa Studentskih protesta 1996. ‘Voleo bih da živim u Srbiji sa Drugog dnevnika RTS-a’? Zamislite kakva je onda Srbija u dnevnicima Pinka, Hepija i drugih? Mi koji hodamo ulicom vidimo da nije tako, ali to je stari koncept hleba i igara“, rekao je on i dodao da su tehnike manipulacije danas veoma usavršene.
Demokratiju nadziru oni kojima je potrebno nadziranje – posednici vlasti i političke moći, objašnjava profesor, koji će večeras predstaviti svoju novu knjigu „Nadziranje demokratije“ u galeriji Artget u 20 časova.
„Oguglali smo, predozirani jednim narativom“
Vučić se pojavio u medijima preko 300 puta u poslednjih godinu dana, kažu istraživanja.
„Taj fenomen opozicija previše površno analizira. On je usavršio razne tehnike i mnogo vremena posvetio tome. Mislim da je posvećenik čitanja istraživanja javnih mnjenja. Sve vreme je okružen PR stručnjacima i spin doktorima. S jedne strane je to svetski trend, da se sva politička igra odvija u javnoj sferi. S druge, došli smo do apsurda da imamo zasićenost jednog narativa, a ne postoji prostor za drugo i drugačije. Čim nema pluralizma, onda je to zasićeno, monopol, suštinski deluje kao jednopartizam“, kaže on.
Na pitanje da li ta formula i dalje vredi, profesor je rekao da smo u početku bili navučeni na nju.
„U početku smo na najave da će se večeras vanredno obratiti predsednik reagovali tako što smo očekivali nešto veliko, istorijski… To je moglo da traje godinu, dve, ali evo, traje već 12 godina. Vidite da nema ničeg novog, da ostane na nivou opštih mesta. Oguglali smo, predozirani i formula više nije delotvorna“, kaže.
Ipak, podseća da je biračko telo SNS rezultat više procesa – umrežavanja, egzistencijalne zavisnosti, klijentalizma, strahova, nivoa obrazovanja i informisanosti, koncpeta hleba i igara…
„Vlast je izbegla provokaciju i zamku na KiM“
Poslednjih mesec dana desilo se nekoliko gafova – deca od 12 godina koja treba ili ne treba da ratuju, ili ulaska u konflikt sa Zapadom, od koga mnogo toga zavisi, nabrojao je Orlović.
„Mislim da je ipak dobro što se u svetu vidi da je Aljbin Kurti problem. Entoni Blinken se dva puta oglasio o Kosovu, koje ima status teritorije, što nam govori da lopta nije u dvorištu Srbije. Mislim i da je dobro što je naša vlast izbegla provokaciju i zamku da mi budemo nekome ono što je Ukrajina NATO-u. U proteklih godinu dana bilo je nekoliko vrlo naelektrisanih situacija gde je mogao da se stvori konflikt koji bi odgovarao svima, samo ne nama. To nije konflikt Beograda i Prištine, već Beograda i NATO-a…
Sa druge strane šaljete šizoidnu sliku – biračima koji su proruski orijentisani dajete kritiku Zapada, a opet sarađujete sa Zapadom, smatra Orlović i dodaje da se prema našim građanima na KiM treba biti iskreniji.
„Svi gube strpljenje“
Ako predsednik države govori o BRIKS-u, a ne pomene da sedam nedelja građani mirno i tiho protestuju sa jasno artikulisanim zahtevima, onda to nije dobro za jednu zemlju i uspostavljanje dijaloga sa građanima.
„Ne možemo da delimo građane na naše i one koji to nisu. Mi smo građani iste države i svima su nam isti ciljevi, od podizanja životnog standarda do povratka u normalnost. Ono što je dovelo do eskalacije 3. maja, to se nastavlja. Ovi video spotovi vode do atmosfere kreiranja nekog novog 3. maja. Brine me to što oni koji imaju mandat da to zaustave, to ne čine“, kazao je on.
Na pitanje kakve su šanse da se podrška sa strane da opozicionim partijama, Orlović kaže da opozicija mora da se ujedini oko bar tri ideje.
„Ako ste imali tekst u Njujork Tajmsu, a to isto potvrđeno razgovorom u Senatu, to znati da je ta ideja institucionalizovana. Po mom mišljenju, taj tekst je bio prelomna tačka. Međutim, do koje mere ovaj i ovakav Vučić više odgovara međunarodnoj zajedinici i do koje mere se opozicija u Srbiji odlučuje da ignoriše to? Opozicija u Srbiji nije jednolična, neki su i desniji od Vučića, drugi su građanski, evropski. DOS je bio heterogen i od 18 stranaka, ali se ujedinio oko dve ideje i jasnog evropskog puta. Da li to ima sadašnja opozicija, još uvek ne. Jedan deo ima, ali da li je on dovoljan? Drugi problem je što je Beograd „rešen“, ali da li je to Srbija? Jedan deo opozicije nije dovoljan da bismo dobili egal u odnosu na mejnstrim politiku“, kaže on.
Ne smemo smetnuti sa uma da je Vučić na vlasti 11 godina, podseća.
„Strpljenje gube građani, EU, Rusija, SAD, možda i Kina. Vučić nema dovoljno prstiju da zatvori gde curi kad mu u jednim medijima izađe za kuma, u drugom za jedno preduzeće, u trećem za drugo, a on je napravio sistem da je sistem – on. On sam ne može da se pojavi na svim televizijama, u svim institucijama kada su se otvorila mnoga pitanja“, zaključuje.
n1