19.8 C
Podgorica
Nedjelja, 5 Maja, 2024
spot_img

GODIŠNJICA KOLONIZACIJE CRNOGORACA, BEZ CRNOGORACA

PIŠE: Blagoje Eraković

Sinoć se u Vrbasu održao jedan političko-propagandni skup u režiji SNS-a i DF-a koji su organizatori nazvali “Osma decenija od kolonizacije iz Crne Gore”. Već sam naziv skupa, a pogotovo njegovi glavni akteri i program skupa, nedvosmisleno nam govore o namerama organizatora. Da budem kratak, jasan i direktan – beše to još jedna u niz promocija velikosrpsta i negacija Crnogoraca, usudiću se reći i države Crne Gore.

 

Pođimo od samog naziva. Do sada nisam imao prilike da čujem i vidim da neko obeležava “osmu deceniju” nekog događaja, jer se obično obeležava osam decenija od nekog događaja. Međutim, pošto je kolonizacija Vojvodine izvedena u periodu od 1945. do 1948. jubilej od osam decenija od tog događaja bi trebalo obeležiti tek između 2025. i 2028, ali se nekome očigledno žurilo. Koliko sam upoznat, u toku 2020. je bilo planirano obeležavanje 75. godišnjice početka kolonizacije Crnogoraca u Vojvodinu, uz prigodna kulturna dešavanja i naučne tribine. Država Crna Gora je trebala da stane iza tog projekta, ali je pandemija korone, nažalost, sve to onemogućila i odložila.

 

Organizatorima skupa u Vrbasu nije smetalo da 2022. godine obeležavaju „osmu deceniju kolonizacije“,  ali im je smetalo bilo kakvo pominjanje Crnogoraca koji su kolonizovani u Vrbasu i okolini. Zato su u samom nazivu skupa „Osma decenija kolonizacije iz Crne Gore“ perfidno izbegli pominjanje Crnogoraca. Valjalo bi se malo podsetiti ko su bili ti ljudi koji su kolonizacijom posle 1945. stigli iz crnogorskog krša u vojvođansku ravnicu. Posleratnom kolonizacijom su bile gotovo isključivo obuhvaćene porodice učesnika narodnooslobodilačkog rata, od kojih su mnogi bili članovi ili simpatizeri KPJ te su kao takvi smatrani za pouzdan element u novoj državi koja je stvorena posle Drugog svetskog rata. Prema planu novih jugoslovenskih vlasti, Crnogorci su naseljeni u onim srezovima u Bačkoj koje su lokalni Nemci napustili u toku poslednje ratne godine 1944-1945. Pored Crnogoraca, u više srezova Banata i Bačke kolonizovani su i Srbi iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, sa kojima su Crnogorci zajedno izneli glavni teret narodnooslobodilačkog rata. Tim Srbima i Crnogorcima kolonizovanim u Vojvodina je bila namenjena uloga novih ganičara koji bi u slučaju nekog novog rata i invazije na Jugoslaviju iz pravca severa primili na sebe prvi udar. Svoju nacionalnu pripadnost kolonisti Crnogorci su jasno izražavali na popisima koji su sprovođeni u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. To su bili prvi popisi na kojima su Crnogorci mogli slobodno da izraze svoju nacionalnu pripadnost. Rezultati tih popisa nedvosmisleno nam govore da su se izjašnjavali kao Crnogorci. Kategorija Srbin iz Crne Gore u to vreme još nije bila izmišljena.

 

Mi koji smo išli u škole u ona vremena kada je učitelj ili odeljenjski starešina prilikom konstituisanja odeljenjske zajednice na početku školske godine, za potrebe statistike, ispitivao učenike o nacionalnoj pripadnosti, sećamo se da se 99,99% potomaka kolonista Crnogoraca, izjašnjavalo kao Crnogorci i to sa ponosom. Oni koji su se izjašnjavali kao Srbi su bili na nivou statističke greške. Moji drugovi i drugarice iz odeljenja i ja smo imali običaj da kada odeljenjski starešina upita „Crnogorci?“, kako bi uneo u zapisnik, svi zajedno ustanemo i kažemo „Mi smo Crnogorci!“ Dobro je što se u školama i dalje čuvaju matične knjige da tome posvedoče. Istina, kad su godišnjice mature nekima nije baš milo da te matične knjige prelistavamo. Ne vole da ih podsetimo na to šta su sa ponosom bili i kako su se osećali do skoro. Danas je i u Vrbasu, nekadšnjoj crnogorskoj perjanici, postalo prilično nepopularno pominjanje Crnogoraca. Mnogi koji su se nekada i prilično iritantno busali u grudi kako su veliki Crnogorci postali su preko noći Srbi iz Crne Gore, na podsmeh svojih sugrađana, često pripadnika drugih nacija koji vekovima žive u Vojvodini i Vrbasu i po svaku cenu čuvaju svoj nacionalni identitet, a koji se dobro sećaju kako su se njihovi prijatelji i komšije donedavno deklarisali. Danas upravo ti koji se izjašnjavaju kao Srbi iz Crne Gore imaju potrebu da vrše konstantni pritisak na sve onas koji se i dalje osećamo Crnogorcima ne bi li nas ubedili da smo u zabludi i da ne znamo, kako to oni kažu, „pravu“ istoriju svoga roda. U društvu u kojem živimo postalo je nepoželjno izjašnjavati se kao Crnogorac, a tu atmosferu netrpeljivosti ponajviše podgrevaju potomci kolonista Crnogoraca koji su se u međuvemenu preobratili u Srbe iz Crne Gore. Lično, nikada nisam naišao na Srbina meštanina, starosedeoca u Vrbasu, Mađara, Hrvata, Slovaka ili bilo kog pripadnika neke druge nacije koji bi bio spreman da uđe u raspravu sa mnom po pitanju mog nacionalnog identitea, osim Srbina iz Crne Gore za kojeg znam da se do juče izjašnjavao kao Crnogorac, veliki Crnogorac, čak toliko veliki i ponosit da je svojim busanjem u grudi bio iritantan i za nas obične Crnogorce. Takvi danas pretenduju da nam drže slovo o našem nacionalnom identitetu.

 

Takvi su i organizovali sinoćni skup u Vrbasu, skup na kojem nije bilo pomena Crnogoraca niti isticanja jedne jedine crnogorske zastave. To ne treba da nas čudi, jer je skup organizovan isključivo u režiji SNS-a i DF-a. U organizaciji supa nije učestvovala nijedna od institucija države Crne Gore koje sarađuju sa crnogorskom nacionalnom zajednicom u drugim državama, ali jeste pokrajinski Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu na čijem čelu se nalazi kum Vladislava Dajkovića. Taj Fond sprovodi zvaničnu politiku naprednjačkog režima iz Beograda koja insistira na tome da svi Srbi koji žive u zemljama u regionu, a posebno u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori, treba na Srbiji da gledaju kao na matičnu državu i da u Aleksandru Vučiću vide svog predsednika. Tako da Srbi iz Crne Gore, čiji su preci vekovima živeli na crnogorskom kršu, ne treba na Crnu Goru da gledaju kao na svoju otadžbinu i svoju matičnu državu, već na Srbiju.

 

Na ovaj skup sam bio pozvan od strane prijatelja iz zavičajnog banjsko-vučedolskog udruženja iz Vrbasa čiji sam član. Ne znajući da znam ko stoji iza organizacije skupa i sa kojim namerama, prijatelj mi je govorio da organizatori obećavaju dobar provod uz Aca Pejovića i Snežanu Đurišić koji će zabavljati goste, a među glavnim gostima biće i Joanikije Mićović, Matija Bećković, Danica Crnogorčević i Milomir Miljanić. Kada je prijatelj završio sa hvalospevima na račun organizatora i programa skupa, uljudno sam odbio poziv i rekao mu da mi ne pada na pamet da prisustvujem skupu koji će služiti isključivo promociji velikosrpstva i negaciji svega crnogorskog. Napomenuo sam mu da su glavne zvezde večeri, ironično, svi do jednog rođeni Crnogorci, ali u isto vreme i najveći negatori Crnogoraca.

 

Joanikije Mićović koji kaže da je od Aleksandra Rakovića naučio mnogo toga. Ne zaboravimo da je Mićović prisustvovao skupu na kojem je Raković doslovce rekao: „U jednom momentu, njih 100 hiljada ostaće protiv nas 7,5 miliona! A onda će biti prilike da sa njima razgovaramo kako dolikuje!“ Potpuno je jasno da Raković priziva i priželjkuje istrebljenje Crnogoraca u Crnoj Gori. Mićović je govorio posle njega. Ni jednom jedinom rečju nije osudio ono što je Raković izgovorio, niti se ogradio od toga. Vrbašani imaju poseban odnos prema  Matiji Bećkoviću, čuvenom „disidentu“ koji je sve privilegije, pa i članstvo u SANU, ostvario u socijalističkoj Jugoslaviji. U Vrbasu je postalo IN prisustvovati književnim večerima na kojima Matija recituje svoju poeziju, a Vrbašani ga zadivljeno slušaju. Među njima je i mnogo potomaka kolonista Crnogoraca. Većina njih ni sama ne zna zašto dolazi na te večeri. Matijinu poeziju niti poznaju niti čitaju, jer kad ih pitaš da navedu neku Matijinu knjigu, zbirku, pesmu, dalje od „Ćeraćemo se još“ ne mogu da dobace. Međutim, neko im je rekao da je dobro da budu viđeni i zato redovno idu „na Matiju“, kako kažu, svesni ili nesvesni da Matija gaji patološku mržnju prema svemu crnogorskom. Zapalila je sinoć masu na skupu Danica Crnogorčević svojim hitom, a najglasniji u pevanju „veseli se srpski rode“ bili su do juče veliki Crnogorci koji su često znali da posprdno govore o Srbima, naročito starosedeocima u Vrbasu, smatrajući ih u svakom mogućem smilsu manje vrednima od sebe. Zato se takvi ljudi mogu osećati delom srpskog roda samo ako su „najveći od svih Srba“, „srpski Spartanci“ i „so srpstva“. To godi njihovom egu, jer oni koji su do juče bili najveći Crnogorci ne mogu prosto biti samo obični Srbi. Oni moraju biti najveći Srbi. Najaviše organizatori i dolazak Milomira Miljanića, moga plemenika, Banjanina. Guslara koji je redovno učestvovao na crnogorskim večerima i bio veliki Crnogorac, dok nije postao Srbin iz Crne Gore nastanjen u Beogradu. Bilo bi zanimljivo videti kako bi potomci kolonista Crnogoraca iz partizanskih porodica reagovali da im Milomir na skupu zapeva „Nad Kraljevom živa vatra seva“, kako je svojevremeno pevao u studiju Happy TV, kada mu je vojvoda Šešelj podviknuo „PEVAJ!“, tražeći od njega da mu otpeva neku četničku pesmu. Milomir se tada brže bolje uhvatio mikrofona i zapevao, zaboravljajući da potiče iz bratstva koje je dalo jednog Nika Miljanića.

 

Skupu su prisustvovali i gosti iz Crne Gore, predsednici opština Berane, Andrijevica, Mojkovac i Nikšić. Potomci kolonista Crnogoraca, iz partizanskih porodica, imali su priliku da se pozdrave sa mladim četnikom Markom Kovačevićem. Mnogi su se i slikali sa njim pa ponosno kačili slike na društvene mreže. Skupu su se obratila, uz Matiju, dva najveća pesnika među Srbima iz Crne Gore, Blagoje Baković i Slavko Perošević. Setimo se kako se Baković u jeku korone, u jesen 2020, slikao nad Amfilohijevm odrom kako ljubi telo čoveka preminulog od korone da bi ubrzo potom završio u bolnici u Vrbas, zaražen koronom. Perošević, samoproklamovani epski pesnik, svojom nižerazrednom poezijom, ako se to uopšte i može nazvati poezijom, veliča Mladića i Putina. Očigledno su Baković i Perošević pesnici po meri organizatora pa su dobili priliku da svojim obraćanjem začine sinoćni skup. Stigao je do Vrbasa i Vladislav Dajković. Taman da se uslika sa Igorom Mirovićem, predsednikom Pokrajinske vlade Vojvodine, te da objavi kako su se Srbi iz regiona okupili u Vrbasu da se provesele. Ne spomenu Dajko ni C od Crnogoraca, kojima je i sam nekada pripadao. Tu je bio i Vladimir Božović, nikada prežaljeni, a još uvek aktuelni ambasador Srbije u Crnoj Gori sa trenutnim mestom prebivališta u Beogradu. Ovog rođenog Nikšićanina, koji je postao ambasador strane države u svojoj sopstvenoj državi, Crna Gora je proterala zbog neprimerenog ponašanja i mešanja u njena unutrašnja pitanja. Do danas prima ambasadorsku platu. Generalna konzulka Crne Gore u Srbiji Nevenka Bošković Ćirović uživala je uz hit Danice Crnogorčević, pevajući sve u glas, dok joj je u mislima verovatno odzvanjalo „dogodine na Lovćenu“ pošto je poznatao kao neko ko želi da ispuni „Đedov amanet“.

O ovom skupu malo se šta znalo u Vrbasu da pre desetak dana. Kada se pročulo da se sprema „crnogorsko veče“ mnogi su se obradovali i ponadali da će moći da prisustvuju, da se provesele, da uživaju u crnogorskoj pesmi. Nisu ni znali ko stoji iza organizacije tog skupa i sa kakvim namerama. Kada je postalo jasno da će samo odabrani biti udostojeni poziva, mnogi su se razočarali što nisu među „viđenim Vrbašanima“. Većina onih koji su dobili poziv rado su se odazvali i pojavili na skupu iz raznih motiva. Mi koji smo poziv dobili i potom ljubazno odbili da učestvujemo u tom političko-propagandnom skupu koji je jedino imao za cilj promociju velikosrpstva i negaciju svega crnogorskog, pitamo se kako ćemo jednog dana kad sve ovo prođe, a proći će, stati jedni pred druge i pogledati su u oči. Mi znamo kako ćemo, a oni koji su sinoć bili na tom skupu neka razmišljaju kako će.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posljednje vijesti
- Marketing -spot_img
Ne propustite