11.7 C
Podgorica
Četvrtak, 18 Aprila, 2024
spot_img

Stoltenberg: Moramo da osiguramo pouzdanu i predvidljivu bezbjednosnu pomoć Ukrajini na duge staze

Šef NATO-a Jens Stoltenberg želi revoluciju u tome kako alijansa finansira i naoružava Ukrajinu, ali je njegov plan u srijedu izazvao pomiješani odgovor ministara spoljnih poslova NATO-a, piše Politico. 

Ideja generalnog sekretara je da se iz vojne pomoći Ukrajini izmjesti politika i neizvesnost tako što će se uspostaviti petogodišnji fond od 100 milijardi eura i da Alijansa preuzme veću težinu u organizovanju naoružanja za Kijev.

„Moramo da osiguramo pouzdanu i predvidljivu bezbjednosnu pomoć Ukrajini na duge staze“, rekao je Stoltenberg uoči sastanka, „tako da se manje oslanjamo na dobrovoljne priloge, a više na obaveze NATO-a. Manje na kratkoročne ponude, a više na višegodišnja obećanja“.

Pokretač je ono što se dešava u Vašingtonu, gdje je predlog zakona o vojnoj pomoći vrijedan 60 milijardi dolara zaustavljen u Kongresu zahvaljujući otporu nekih poslanika iz Republikanske partije i njihovog predsjedničkog kandidata Donalda Trampa.

Iako je Stoltenberg izbjegavao da pomene Trampa po imenu, jasno je stavio do znanja da je situacija u Vašingtonu zabrinjavajuća.

„Svaki dan odlaganja odluke SAD u pružanju veće podrške Ukrajini ima posledice na bojnom polju“, rekao je on i dodao da je Rusija sada u stanju da „nadmaši“ Ukrajinu.

Plan generalnog sekretara bi promijenio trenutnu ulogu NATO-a. Većina od 32 članice alijanse isporučuju vojnu pomoć i gotovinu Ukrajini kroz Ramštajn format predvođen SAD-om, koji organizuje oružje za Ukrajinu.

Ako bi NATO preuzeo kontrolu nad tim tijelom, to bi značilo da alijansa nadilazi svoju prethodnu ulogu, gdje se fokusirala samo na nesmrtonosne isporuke Ukrajini. 

-Jača uloga NATO-a u koordinaciji i pružanju podrške je način da se ovaj rat okonča na način da Ukrajina prevlada“, rekao je Stoltenberg.

Cilj je da se pomoć Ukrajini učini manje zavisnom od nacionalne politike, omogućavajući joj da pravi dugoročne planove.

Jedan od predloga je da članice NATO-a daju doprinos u fond od 100 milijardi eura u skladu sa veličinom svoje privrede. To bi smanjilo ukupan udio koji plaćaju SAD i takođe potkopali argument koji Tramp koristi da evropski saveznici ne povlače svoju težinu.

Stoltenberg je umanjio strahove da bi veća uloga NATO-a oslabila američko prisustvo – ističući dvostruku ulogu Kristofera Kavolija, komandanta američke komande u Evropi i vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Evropu.

General Kavoli je američki komandant u Evropi, ali general Kavoli je i komandant NATO-a u Evropi“, rekao je Stoltenberg. „I naravno, mislim da general Kavoli koordinira sa generalom Kavolijem — to je isti čovjek.“

Ali za tako radikalnu promjenu politike NATO-a potrebno je odobrenje svih članica.

Iako je portparolka NATO-a Farah Dahlalah rekla da su se ministri „složili da krenu naprijed u planiranju veće uloge NATO-a u koordinaciji pomoći Ukrajini“, razgovori će se vkerovatno nastaviti do julskog samita u Vašingtonu.

Reakcije ministara 

Ministri su u srijedu različito reagovali na predlog Stoltenberga. 

„Podržavamo napore generalnog sekretara NATO-a za Ukrajinu u okviru Sjevernoatlantske alijanse“, rekao je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski.

Turska je takođe rekla da se slaže sa tom idejom, rekao je zvaničnik NATO-a upoznat sa tim pitanjem.

Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da je neophodno stvoriti „pouzdane, dugoročne strukture“ za pomoć Ukrajini.

Ali postoje i sumnje.

Nakon prezentacije, pojedini ministri su prevrtali očima na brojku od 100 milijardi euea, pitajući se odakle je došla, rekao je diplomata pod uslovom da ostane anoniman.

Hadža Lahbib, belgijska miniatarka spoljnih poslova, upozorila je: „Opasno je davati obećanja koja ne možemo da ispunimo.

Neke zapadnoevropske zemlje brinu da bi davanje toliko novca i moći NATO-u potkopao napore da Evropska unija igra veću ulogu u odbrani.

Predlog NATO-a je takođe izazvao mnoga pitanja o detaljima. Ključno pitanje je da li se finansijski cilj sastoji od svježeg novca ili je samo sačinjen od postojećih programa koje saveznici pojedinačno šalju Ukrajini.

Diplomate su upozorile da je diskusija o finansiranju i dalje u veoma ranoj fazi, ukazujući na Stoltenbergovo odbijanje da javno prizna iznos uključen u njegov predlog.

Jan Lipavski, češki ministar spoljnih poslova, rekao je: „Pozdravljamo inicijativu i moramo da vidimo detalje.

Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares rekao je: „Moramo da izračunamo koliko je Ukrajini potrebno da zadrži svoju demokratiju, suverenitet i teritorijalni integritet. A kada budemo imali tu sumu, moramo da odlučimo kako možemo da je dobijemo.

Mađarska, najproruskija zemlja NATO-a, oklijeva.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Szijjarto insistirao je da je NATO samo odbrambeni savez. „Mađarska će odbiti svaki predlog koji bi je transformisao u ofanzivni savez, jer bi to dovelo do ozbiljne opasnosti od eskalacije“, rekao je on prije sastanka i dodao: „Ovo nije rat Mađarske, a nije ni rat NATO-a. “

Ali Stoltenberg je tvrdio da će stvaranje veće sigurnosti u pogledu načina na koji je Ukrajina naoružana i finansirana takođe poslati jasnu poruku Kremlju.

„Vidimo da Rusija gura i vidimo kako pokušavaju da pobijede u ovom ratu samo tako što nas čekaju da izađemo“, rekao je on. „A onda treba da odgovorimo slanjem jasne poruke praktične podrške, finansijske podrške i institucionalnog okvira koji osigurava da smo tu na duge staze da bismo mogli da okončamo rat. 

IZVORPOBJEDA
Posljednje vijesti
- Marketing -spot_img
Ne propustite